Apsurd dilema

Otičući hvalospevi s kamenom i rižom:
Jasan preplet tananih nam žica;
Mlađan se ego još li bori s plimom,
To što prokopa, to je kosturnica!

Šture se glasnice liše konformizma:
Na njegovom mestu agresija buja;
Sve što sad vidite - tama kolonizma,
Nizvodni tok, satanizam kulja...

Na uljane stope i na stare cevi
S naklonom istim kao i na nove,
Temeljno sputan sortama li levim,
Zbunjeno gledam dok budućnost zove...

I kažnjen i hvaljen budi Bogom zašto,
Još uvek ne znam šta mi sada sledi;
Udarac iskren i potkrepljen maštom,
Trpeo bih rado. Trpeću. Da l' vredi?

Da li prave draži očekuju na me?
S kojim li ću prstom ja dotaći iste?
Budim se u znoju, u plamenu rame,
Samo se ognjem meni slični čiste...

Otičući hvalospevi džakovi su trnja:
Jasan rasplet sa kojim god brojem;
Id je blažen propasti da srlja,
Globalno gledano zato je i krojen.

Dovesti kraju drevnim brojem sedam;
Pitate:" Zašto li pominje isti?"
Na njemu komšu sa prezirom gledam,
Počelom stvari on će uvek gristi...