Večeras ne trebam dodatan jastuk pod vratom. Magično je pristigla koverta sa počiniocem mog ubistva. Nemate pojma kakvo je to olakšanje. Sada znam čijeg noža su moja leđa bila kurva. Ta scena nimalo nije prijatna. Počeću sa detaljima. Mislio sam da uživam u poslednjem sunčanom danu, te već davne, kako se kroz maglu sećam, neke od tmurnih dve hiljade plus godina. Ne bih precizirao sa tačnom godinom, mogu mi se vratiti flešbekovi. Sav pun vedrine i pozitivnih misli, osetio sam kako opuštenost lagano izmiče mojim slepim tačkama i nastupa period dugoročnog, oštrog i neprevaziđenog bola. Bez imalo pažnje, počinitelj je zario sredstvo za mučenje naivnih leđa tačno između dva prljšena u predele neuke mi kičme. Nagla promena senzacija je izbrisala sva divna sećanja u trenutku. Otrov mržnje se penjao uz kičmu i polako me načinio snežnim kraljem. Odsustvo drugih emocija, sem mržnje i prezira, rađalo je stalaktite u svim oblastima nekada mile duše. Sprava je nastavila da se rotira u smeru kazaljke na satu dogod je počinitelj smatrao da je to potrebno. A to je bilo vrlo dugo. Čak i za njega. Kada su i nasilnik i žrtva već dovoljno bili izmučeni, shvatio je da je vreme da polako izvuče alatku u znak saosećanja za pretrpljeni bol. Kao da sam osetio zahvalnost. To je veoma čudno. Danas, kada držim kovertu u rukama osećam se skroz drugačije dok procenjujem nastalu štetu. Skoro da se i ne sećam ko sam nekada bio, no ipak mogu uočiti svaki delić štete u svakom kutku duše. Uzeto mi je nešto za šta verujem da neću moći vratiti. Računam na Božiju pomoć kao jedinu. Molitve kreću svaki put kada se osvrnem na kilometarske glečere svog srca i pomislim na ledene, duboke i nepregledne okeane gde vladaju prezir i mržnja. Svako ko se tu nađe, pretvara se u kocku leda u deliću sekunde, dok bes zbog bespomoćnosti i neprevaziđene mržnje u meni neprestano raste. Još samo divote po kojeg paralelnog univerzuma mogu iznedriti koju snežnu pahulju iz mog oka i to uvek samo jednog. Molite se za moj spas.

Naslovna u Hadu

Komšinica priča sa Jaffom

(Tako počinje nedeljno jutro)

Brutalne cene

Se lepe za butinu

(Lagana depilacija

Uvek prija)

"Ulepšaj mi dan"

Na lopovskom proizvodu

I manipulacije

Jarećih nogu

(Pejzaž misli

Priliči Armagedonu)

Nasmejan miš

Je skrenuo desno

(Šta Vas još

Zanima)

Nagrade

Za psihotične

Menjaju

Tok vremena

Uslovi za razvoj

Sperme

Su bolji

Nego obično

Tako kaže

I živa

U našim

Telima

(Sve ovo

I još

MNOGO toga)

(Doznajte u Bljuvotinormeru)

Upozorenje

Ne udišem poglede. Okrenut sam strateški. Iz mog kofera liju kiše beležeći kaldrmu svačijeg života. Nemam reči bez dela, no vaši pogledi govore i previše. Pričaju o sputavanju. O zlu iz vaših utroba. O predelima skrivenih lepota. Sve to, no ipak ste nemi. Zastajete pred rezultatima sopstvenih nemira i brišete suze u maramicu stalnog neuspeha. Tražite izgovore kao deca, te padate još dublje. Bio sam u tim visinama. Klanjao se lažnim idolima i izgovarao molitve od kojih peku usne. Od istih se rađa nespokoj. Rađaju se mistična stvorenja. Ona jedu iznutra. Jedu voće i piju sokove vaših duša, živeći u predelima skrivenih lepota. Tamo vrše i nuždu. Ostavljaju haos, uveravajući vas da je to definicija lepote i mira. Ostavljaju vas zbunjene. Kao takvi pravi ste kandidat za začarani krug potpune i neizbežne propasti. Kad shvatite put kojim vas vode, ne ostaje vam ništa drugo, no da se kližete u blatu, s namerom da bežite, no osećaj srama i nemoći vas sprečavaju i vi gledate kako spremaju alat da vas pogube. Dobijate masku svinje i simbolika postaje jasnija kad otpočne klanje. Svu bol koju ste naneli, postaje vaša, sve vaše reči i dela, i ona dobra i zla, postaju zloupotrebljena od strane viših mračnih entiteta. Goste se vašim kricima i iznutricama. Postajete živeći horor najsablasnije i najodvratnije mašte čitavog univerzuma, sve dok ne postanete ništa. Tad se neizmerne muke pretvaraju u duševnu prazninu kosmičkih razmera i vi tu pokušavate pronaći mir, ali ubrzo shvatate da je i vaše mučno pogubljenje bilo pravo blaženstvo naspram ovoga. Ostaje samo kofer bez dna kojeg punite suzama bola i bezgraničnog nemira koji će tu biti zauvek da se širi kao sećanje duž kaldrme svih života.

Povrat - predlog pred plagijat

Povrat plagijata i mili pandani:
Opremljeni perorezom prete onim dole;
Prazni su iznutra, pa se ti izlani,
Ponuđen ko počašćen, na čelo kolone!

Plati da si paljen pored glavnog puta:
Poludelo pilje pogledima besnim;
Po koji se vrati time što dopluta,
Ostali se vrnu tonom jednostavnim...

Pitam se i pitaš pored puke graje,
Za predmete pukle poreklo i pomen;
Ja sam bio kuđen, al' bio i hvaljen,
Ost'o u neznanju, izgubio domen...

Pored plagijata i pored pandana
Putevima pakla pogledi gde pilje,
Pogledaj iznutra, pogledaj sa strana,
Ponuđeni praznim, grajom pogled šire...

Povrat plagijata i povrat pandana,
Povrat peroreza, povrat onim dole,
Prazno sve iznutra, prazno i sa strana,
Ponuđeno vrati, vrati u kolone...

Panorama domovine

Kud svi pođu, kud svi odu?
Mehurić sam, pa se majem!
Let vam blažen priželjkujem,
No pazite grudu rodnu.

Onaj tamo prste štrika,
Kolači nam oči svete,
Naum poput Paraskeve,
A sila li poput bika...

Stojte, putevi bez dna!
Graditelj vam je tražen.
Miom, kad doca kaže,
Operacija, rutinska jedna...

Kud svi prođu, kud svi odu?
Tako i krepost kako sve drugo...
Nisi zalud počašćen plugom,
Pamet u glavu, napusti sobu!

Zaratustrizam sudbine

Omamljen i pijan od sveta u magli,
Uporno sam tražio veđe da se skrijem:
Rabljen, polumrtav, teturao tami,
Spazim sedef-zračak i svetlost što lije;

Od Sunca što plače, preklinje i moli
Meni ubogome javljala se snaga,
Taj sjaj što rađa niko još da voli,
Meni jedinome, spasa, blagostanja.

Jošte to ne znade, jošte ne upozna
Te predele bujne i svetove tajne:
Sa Suncem se mazih, radovah i voleh,
Ono zasja sjajem neviđenim dotad.

Da je bilo drukčije bilo bi i dockan,
U moru tame zgaslo bi nas dvoje;
Na vreme upoznah svetlost što se gasi,
Upalismo fenjer, spašeno oboje.

Presuda

Teretim se za razna zlodela:
Tračak trafike na mojim usnama
I sjajne utrke tragikomičara;
Za zbijene reči dela i rokova
Što promiču na pragu nepoznatog;
Za kutije bez tiketa, tragom dotirane.
Ko toliko traži tigra, a sve mačke mu izmiču?
Ko je željan dobrih dela, no zna samo za zlodela?
Kome li se slika mrači, kom' da oči trnu?
Prethodnica vudu rabi, ali po statutu...
Delom besan, delom i opčaran;
Teretim se za razna zlodela...